Самостална изложбе слика и цртежа Богдана Мишчевића, једног од значајних представника српске фантастике, који више од пет деценије живи и ствара у Сједињеним Америчким Државама, свечано је отворена 14. јуна.
У галерији Интернационалног уметничког студија изложена су 33 Мишчевићева дела рађена претежно акрилом, комбинованом техником и позлатом на платну, тврдој подлози и папиру, а настала у периоду од 2000. до данашњих дана. Мишчевићеве „новије“ сликарство не израња из магичног света, дубоко је у сурреализму и надреализму, дефинише га јединственост израза у мноштву детаља и симбола, као и оданост бојама: плаветној, златној, теракот, бискупско-љубичастој, глинено-зеленој и окер бојама његовог родног Кордуна. Притом, као уметник који је већ зашао у девету деценију живота, вештим потезом и идејом успева да „натера“ посматрача да трага за тајном живота у његовим делима и за одговорима на питања која поставља у свом уметничком универзуму.
Нажалост, Мишчевић из објективних разлога није могао да присуствује свечаном отварању његове самосталне изложбе, али се путем писма обратио публици. Истакао је да није могао ни да сања да ће једног дана у Србији, и то у Ваљеву, излагати у галерији која носи име његовог доброг пријатеља Миће Трнавца, са којим се дружио у Њујорку давних дана. Он се захвалио свима који су допринели организацији, сређивању и допреми његових слика у Ваљево.
Говорећи о свом стваралачком поступку и настанку слика, Мишчевић у писму цитира мисао великог Николе Тесле: “Мој мозак је само пријемник, у васиони је смештено језгро одакле ми добијамо сазнање, духовну снагу и инспирацију. Ја нисам докучио нити продро до тајне тог језгра, али знам да оно постоји”.
“А, ја мислим да то важи и за уметност, а на крају наука и уметност су испреплетени својом узајамном везом, мада неки опет тврде да је уметност претходница свих научних сазнања. Сада су пред вама неке од мојих слика па погледајте, а мени остаје само нада да ће оне код вас побудити једну естетску радост и радозналост, што ће ме учинити покорним у својој недоречености, јер сви смо ми на неки начин жртве своје несавршености“, поручио је у писму аутор изложбе Богдан Мишчевић.
Богдан Мишчевић рођен је 1936. године, у малом селу на Кордуну у Хрватској. Његова љубав према литератури и уметност упутила га је у Београд, где је отпочео богат културни живот. Већ 1963. године креће за Париз и у овом граду (из) снова многих уметника отпочиње своју сликарску „Одисеју“, али среће и своју велику љубав, која га је касније одвела пут Америке и Балтимора, где је основао породицу.
У Америци, са великим успехом, учествује на многим колективним и самосталним изложбама и осваја бројне награде. Излагао је више пута самостално и на простору бивше Југославије где се и родио, у културним центрима у Београду, Загребу и родном Топуском. Током 1992. године посетио је манастир Хиландар, на Светој Гори, и поклонио своје дело за колекцију ове српске светиње. Његови радови налазе се у многим колекцијама широм Америке и Европе.
