Еклектичност и историцитет слика Радована Трнавца су доказ успеле комбинације традиције и новог, сликарске вештине и ноншалантности реалног и надреалног. Мићине слике су изванредно насликане … необичне и освежавајуће у контексту савременог сликарства. Оне нуде специјалну врсту „вишег ка вишем“ која претвара наследство прошлости у поруку данашњици.

Барбара Каваљери

Главни део дела Радована Трнавца Миће јесте једна зрела визија намењена одраслима. Мића је уметник човека који мисли. Слике, иако допадљиве на први поглед, захваљујући присутном шаљивом тону и боји, чврсто држе нашу пажњу, јер није их лако разумети. Просте теме и доследни симболи откривају се само након поновљених разгледања. Сваки нови осврт на платно вуче нас дубље у однос ствари, тако да ту почиње наше интелектуално учешће, што нам даје прилику да ценимо сваку слику све више што је дуже гледамо.

Френсис Никози

 

Поред очевидног дуга надреализму, код Трнавца постоји афинитет према кубизму и дадаизму … За њега би свет био бесмислен без присуства човека; он је истовремено и стваралац и уништитељ, геније маштовитости и творац апсурдности. Ван човековог присуства, свету природе нема места на овим платнима. Слике Радована Трнавца Миће су провокативне, снажне, пуне смисла. Њихова снага лежи у њиховој поетској визији, чије се право значење тек постепено открива.

Роберт Браунинг

Радован Трнавац Мића као сликар и вајар, вешто и мудро, са универзалним знањем и осећајем за прошлост и садашњост, истовремено носи поруку будућности у сликарству 21. века. Он је изванредан мајстор четке, боје и форме, аутор који добро познаје анатомију и светлост, које чудовишно допиру до нас.

Томе Серафимовски

Мићина уметност не нуди одговоре без питања. Она пре свега поставља питања. То је оно што његове најновије радове чини тако снажним и тако опасним. Мићино спасење произилази из самосвесног и дубоко осећајног наднационализма и космополитизма, израженог кроз елегантан природан језик геометрије у тродимензијалном облику. Његов рад је катализатор који убрзава унутрашња тражења. Мића осећа да је указивање на зла нашег времена путем уметности много реалније од его контролисане илузије зване „реалност“, реалност о којој често говоримо, а не обраћамо пажњу. Он осећа да ћемо ипак реаговати. Наћи ћемо сопствене одговоре. На крају ће Мићин оптимизам бити оправдан.

Џорџ Робинсон

По оствареним ликовним делима, као и по целини деловања унутар српске културе и уметности током три последње деценије XX столећа, можемо с мером пуне одговорности да закључимо како је Радован Трнавац Мића већ оставио дубок и неизбрисив траг.

Никола Кусовац

Свечано отварање изложбе слика и објеката Радована Трнавца Миће
„Смисао душе је мисао, а ја сликам као што мислим“

– Изложбу је отворио Проф. Ратко Божовић, који је 70-тих година на Факултету ликовних уметности у Београду предавао Социологију уметности, тако да је Мића имао срећу да му проф. Божовић буде професор. На отварању он је рекао:

     „Мића Трнавац разликовао се жовијалношћу, брзином и видео сам да је уклопљен у модерна времена и да ће бити од њега чудо не виђено! То смо ево и добили! Дакле, он спада у оне који су много трагали за собом и ево нашли су се. Многи су тргали за собом па су изгубили. Песник би рекао „Гле тражећи се, изгубих се“. Ово није случај са Трнавцем.
На неки начин, пратио сам све његове изложбе. Читао сам више него што сам био присутан. Тридесет и више самосталних изложби. Верујте, нигде нисам срео толико комплимената. Ја се понекад уплашим комплимената. Комплименти иду понекад из лобијске сфере, из сфере симпатије, из сфере некакве, да кажемо, једносмерне поетике или естетике, а онда остаје питање да ли је то адекватно. Морам сад овде отворено да кажем да сам видео да нису погрешили! Ни они у Канади, ни они у Америци, ни они у Ваљеву где је направио Интернационални студио. И морам да кажем мало је људи који где год дођу померају ствари и мењају ствари и мењају себе у стварима.
Приметио сам да наш Мића Трнавац трага за савршеном сликом, за оном сликом којој се ништа више не може ни додати ни одузети. Али, он што је за мене значајно – он је у сталном успону. Он не стаје. Видео сам да му је цртеж фантастичан, видео сам да боја, она зелено-плава, јесте адекватна, али сам видео и како је зна редуковати, како је зна сводити на ону меру која је адекватна спрам онога што је, ако хоћете, једно мишљење о слици.
Упоређују га са класиком, упоређују га са највећим уметницима света. Негде сам избројао око 50 уметника је на неки начин у корелацији са нашим Мићом Трнавцем. Педесет њих из светске гарнитуре, са највишег врха, који припадају трајним вредностима.
Мића Трнавац успоставља континуитет са највреднијим сликарством од искона до данашњег дана. Он јесте онај који зна шта се дешава у сликарству, дакле, он није неки уметник кој не зна шта је било. И у том смислу његово сликарство је заправо у једном континуитету. Није случајно ту присутно фигуративно сликарство. Дакле, јесте и надреализам, јесте и реланост, јесте дакле оно што је наше време. Не као детерминанта, која је одредила уметника, него уметник је пулсирао духом времена. И ако би којим случајем сви ми нестали, а дошли неки људи да препознају ово време, онда би рекли: Е, ово је тај уметник што је ипак исказао своју мисао и коначно осликао то наше време.