Архива

У Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ оторена је изложба руске уметнице Екатерине Берјоскине Милићевић под називом „Од Европе до Русије“, на којој је изложено 28 уља на платну насталих у претходних петнаестак година. У Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ оторена је изложба руске уметнице Екатерине Берјоскине Милићевић под називом „Од Европе до Русије“, на којој је изложено 28 уља на платну насталих у претходних петнаестак година.

Руска уметница Екатерина Берјоскина Милићевић, рођена је у Москви, у породици познатог архитекте Јурија Берјоскина. Дипломирала је на Архитектонском факултету код академика Михаила Посохина, главног архитекте руске престонице. Због тога се архитектура и архитектонске форме константно “провлаче” кроз њено вишедеценијско стваралаштво, чиме је успела да креира сопствени ликовни израз и учини га препознатљивим. Екатеринина љубав према Србији траје пуне три деценије, од када се 1989. године из родне Москве преселила у Београд, те не чуди што на њеним платнима, пођеданко лепи и грандиозни, раме уз раме “стоје” и руски и српски градови и њихове знаменитости, што наравно не умањује уметничке приказе њених сликарских запажања из осталих европских земаља.

На свечаности отварања изложбе, Екатерина Берјоскина Милићевић захвалила се на позиву да излаже у галерији Интернационалног уметничког студија, а посебно академском сликару Радовану Трнавцу Мићи, са којим је две деценије пријатељ. Она је истакла да јој се са овом изложбом испунила давна жеља да своја дела презентује Ваљевцима и српској публици баш у овој галерији.

На централном зиду поставке изложена су дела на којима су осликани париска катедрала Нотр Дам и српски манастир Хиландар, указујући наравно на лепоту ових верских грађевина којима се диви сама ауторка, али и на њихову “заједничку судбину”, имајући у виду да су и Нотр Дам и Хиландар оштећени у пожару.

Пред публиком су и уметничка дела на којима доминирају и грађевине и знаменитости других европских градова, која су оставила јак утисак на саму ауторку. Екатарина са нама дели прелепа здања и њој занимљиве детаље из Санкт Петербурга, Беча, Граца, Венеције, Лихтенштајна. Поред Хиландара, који је јако значајно српско “одличје”, на сликама Катерине Берјоскине Милићевић, представљени су и средњовековни српски манастири Сопоћани и Љубостиња, али и чувена београдска Скадарлија и тријумфални београдски споменик “Победник”.

Екатерина Милићевић Берјоскина један је од незваничних амбасадора културе Русије и Србије, која посредством језика уметности спаја братске народе. Захваљујући њој, многи српски уметници излагали су у Русији, Украјини и Белорусији, а исто тако многи руски, украјински и белоруски уметници излагали су у Србији, коју она сматра и осећа својом земљом.

Излагала је небројано пута самостално у родној Русији, Србији, Аустрији, Француској, Мађарској, Италији, Белорусији и Финској. Добитница је бројних награда и признања за свој уметнички рад и хуманитарно ангажовање, а најдраже су јој „Златна четка“, коју јој је 1999. године доделио Комитет за културу Москве и плакета Скупштине града Београда за учешће у хуманитарним акцијама, међу којима је и прикупљање средстава за изградњу Авалског торња.

У музичком делу програма свечаности отварања изложбе учествовали су основци Музичке школе „Живорад Грбић“, са одсека гитаре – Анђелка Драгић (4.разред) и Душан Жуњић (2. разред), који су са својим професором Луком Јездићем припремили композиције Диенса, Тарега и Бергена. Ваљевски песник Љубомир Пјевчевић прочитао је своју песму под називом „Бела руска бајка“, која је посвећена братском односу Србије и Русије путем љубави наше највеће поетесе Десанке Максимовић и њеног мужа Сергеја Сластикова, руског дечјег песника и глумца.

2019-04-ekatarina Milicevic08

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:791938-DELA-RUSKINjE-IZLOZENA-U-VALjEVU-Srbiju-i-Rusiju-nosi-u-srcu

ТОШКОВИЋЕВ АУТЕНТИЧАН УМЕТНИЧКИ ИСКАЗ ПОСЛЕ ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ ПРЕД ВАЉЕВСКОМ ПУБЛИКОМ

            Изложба „Урош Тошковић – Цртежи, слике и објекат” свечано је отворена у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића” у четвртак, 25. октобра, у 19 часова, пред многобројном публиком, која је после две и по деценије поново имала прилику да у Ваљеву види дела једног од највећих и најпознатијих црногорских уметника, а према мишљењу европских ликовних критичара и једног од најбољих цртача данашњице.

            Изложено је 28 радова, који су настали у периоду од 1950. до 2014. године, међу којима су цртежи и слике различитих формата, рађени различитим техникама на платну, папиру и картону, као и један објекат рађен од дрвета. Цела поставка власништво је и део богатог фонда колекционара, галеристе и публицисте Момчила Моше Тодоровића, директора издавачке куће и уметничке галерије „Радионица душе“ и власника Модерне галерије Књажевац, захваљујући којем је ова значајна и необична изложба отворена у галерији Интернационланог уметничког студија у Ваљеву.

            Изложбу је отворио Њ. Е. амбасадор Црне Горе у Србији господин Бранислав Мићуновић, који није крио задовољство што је се налази у Ваљеву и у галерији Интернационалног уметничког студија, за коју има респект гледајући програм који галерија заговара, прави и реализује. Како је рекао, велики је „фан” Уроша Тошковића из много разлога, који се могу дуго набрајати. Нико му се не чуди и он се лично никоме не чуди што је одушевљен Тошковићевом персоном, јер, према његовим речима, нико није као Урош Тошковић.

            „На изложби смо једног знаменитог црногорског и светског сликара, који потиче из Црне Горе, а Црну Гору многи зову земљом сликара, па је Урош Тошковић један од најмоћнијих сликара те земље, кога као што знамо сврставају у јако мали број највећих цртача данашњице. Стојимо пред његовим сликама које су у фонду Момчила Моше Тодоровића, што је још један доказ да његов фонд уметничких дела Уроша Тошковића није ни мали, ни наиван, без обзира што је Црној Гори, односно граду Бару, поклонио 70 Тошковићевих радова. Ја бих у некој прилици предложио да и ти радови дођу у Ваљево, поготову што ми је председник Скупштине града Ваљева господин Милорад Илић рекао једну дивну и занимљиву информацију да је Урош Тошковић једини црногорски уметник који је излагао у обе ваљевске галерије – 1994. године у Модерној галерији и сада у Интернационалном уметничком студију”, рекао је отварајући Тошковићеву изложбу црногорски амабасадор у Србији господин Бранислав Мићуновић и истакао да је ова изложба једна додатна спрега добрим, дивним и красним односима између Црне Горе и Србије.

            Говорећи о Урошу Тошковићу као свом вишедеценијском пријатељу, господин Момчило Моша Тодоровић препричао је неколико анегдота везаних за самог аутора изложбе, који своја дела потписује са светски чувеним „Tochkowitch”.

            „Урош Тошковић је чудак и особењак, који је са 12 година био у логору и то је утицало на његов даљи живот и развој његове уметности. Важи за једног од наших највећних сликара, не само Црне Горе, већ по мишљењу критике и Европе, па и света. Бата Михајловић ми је причао да је Пикасо хтео да купи један од његових цртежа, али му је Тошковић одговорио – „скуп сам ја за тебе”. Такође, чувени сликар Дадо Ђурић знао је за себе да каже да је „нула” у поређењу са тим какав је сликар Тошковић. Када се помене име Уроша Тошковића сви сликари стају мирно. Реч је о великом уметнику који говори неколико језика, који је становао по неким кућицама у Бару. Ја сам граду Бару поклонио 70 његових слика, и захваљујући тој донацији Урош је добио стан у Подгорици. Урошево сликарство не треба тумачити, у њему треба уживати. Овом изложбом Ваљевцима пружамо један аутентичан осећај кроз Тошковићев аутентичан уметнички исказ”, казао је колекцинар, галериста и публициста Момчило Моша Тодоровић, у чијем су власништву сва дела која чине поставку у Интернациналном уметничком студију.

            У уметничком делу програма на свечаности отварањаизложбе наступили су тенор Марко Томић у гитарској пратњи Синише Недића, ученика IV године Ваљевске гимназије, и Ђорђе Гњато, ученик II разреда Музичке школе „Живорад Грбић”, одсек гитара, у класи професора Милоша Поповића.

У Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ у среду, 20. јуна, отворена је Изложба графике, на којој своје радове излаже 20 уметника из 10 земаља. На овој групној међународној изложби, коју је Студију привремено уступила нишка Галерије савремене ликовне уметност, публика може да види графике уметника из САД, Канаде, Јапана, Велике Британије, Француске, Белгије, Швајцарске, Данске, Мађарске и Бугарске, који су претходних година били гости надалеко познате Ликовне колоније „Сићево“, коју је 1905. године основала наша чувена сликарака Надежда Петровић, као и сићевачке Графичке радионице.

Изложбу је отворила историчарка ументости и директорка нишке Галерије савремене ликовне уметности Емилија Билић, која је нагласила да се овом поставком, која броји 30 графика, представљају ретко излагани радови учесника сићевачке Ликовне колоније и Графичке радионице.

„Позив за сарадњу са Интерационланим уметничким студијом добили смо пре две године када је господин Радован Трнавац Мића био један од учесника Ликовне колоније у Сићеву и јако ме радује ова изложба која се десила и све оно што ће се дешавати на пољу наше пословне сарадње са Студијом. Ми смо се потрудили да се представимо на најбољи могући начин иако ова поставка представља само скроман део нашег итекако богатог фонда који броји око 1600 инвентарних јединица. Договорили смо се да у будућности наставимо са обостраним представљањем дела из колекција и наше галерије у Нишу и ваше галерије Интернационалног уметничког студија“, рекла је Емилија Билић.

Како је договорено, већ до краја године у Нишу ће бити отворена групна изложба уметника из свих крајева света који су били гости Интернационланог уметничког студија у протекле две деценије и који су своја дела оставили на поклон значајној колекцији савременог интернационланог ликовног стваралаштва коју студио поседује.

У музичком делу програма наступио је дуо флаута у саставу ученице ИИ године Средње музичке школе Марије Исидоровић и њене професорке Мине Радић. Потом је песник Љуба Пјевчевич са публиком поделио своју песму посвећену Надежди Петровић, великој уметници и великој жени, која је оставила неизбрисив траг у сликарству и у српској историји и која је давне 1905. године својом упорношћу и несебичним залагањем успела да организује прву Југословенску уметничку колонију у селу Сићеву у близини Ниша. Сићевчка колонија успела је да опстане више од века и постане својеврстан међународни арт хепенинг.

Изложба графике у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ у Ваљеву биће отворена месец дана.

   У среду, 18. априла 2018. године у 19 часова, у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ у Ваљеву, је отворена изложба слика и цртежа академика Миодрага Миће Поповића, једног од најзначајнијих и најинтригантнијих уметника XX века у Србији.

   Пред публиком се нашло 16 слика рађених уљем на платну или комбинованом техником и два цртежа, насталих у периоду од 1936. до 1989. године. Ту је и портрет нашег славног уметника који је насликала његова супруга, сликарка, Вера Божичковић Поповић. Изложена дела представљају ретроспективу Мићиног целокупног уметничког деловања и стварања, од поетског интимизма и грађанског реализма, преко експресионизма до стила инспирсаног нашим средњовековним фрескама и фолклором, енформела, да би се 70-тих година двадесетог века поново вратио реализму реко фигуралног сликарства и мртве природе. Хронолошки прва слика „Чукундедина кућа у Лозници“ настала је када је Мића имао само тринаест година и не припада периоду његовог професионалног бављења сликарством, али је важна јер показује његов велики уметнички таленат.

Интернационални уметнички студио “Радован Трнавац Мића” обележио је у уторак, 19. септембра, две деценије постојања и успешног рада на спајању и презентацији култура са различитих страна света, посредством универзалног уметничког језика, разумљивог на целој планети.   Интернационални уметнички студио “Радован Трнавац Мића” обележио је у уторак, 19. септембра, две деценије постојања и успешног рада на спајању и презентацији култура са различитих страна света, посредством универзалног уметничког језика, разумљивог на целој планети.
Поводом значајног јубилеја у галерији је приређена изложба из значајне и вредне уметничке колекције Студија, а централни догађај био је концерт Трија МиСС под називом “Лице у лице”. На свечаности је приказан кратак документарни филм који је настао пре 20 година, поводом свечаног отварања Интернационалног уметничког студија 1997. године, у којем је документовано како је грађевина некадашњег пијачног кантара преуређена и прилагођена уметничкој намени.
„Двадесет година постојања Интернационалног студија је двадесет година интернационалне презентације, афирмисаног, признатог и у свету препознатљивог назива ове културне установе. У протеке две деценије Студио је успешно обављао своју мисију. До данас, у нашој галерији излагало је преко 300 уметника из различитих земаља и са свих континената, који су на поклон оставили 232 репрезентативна уметничка дела, која данас чине једну од најзначајнијих колекција савремене интернационалне уметности с краја 20. и почетка 21. века на Балкану. Та дела остају у склопу културно-уметничке баштине Србије“, рекла је у свом обраћању директорка Студија Мирјана Војић.
У име Града Ваљева као оснивача Интернационалног уметничког студија присутнима се обратио Дејан Богојевић, члан Градског већа за питања културе, честитајући значајан јубилеј запосленима у Студији, директорки Мирјани Војић и идејном творцу ове институције сликару Радовану Мићи Трнавцу.
“Јубилеји су значајни да се осврнемо на прошлост носталгично и критички, да видимо шта смо урадили, али да добијемо и подстрек за будуће акције. Континуитет неговања и популарисања уметности, пре свега сликарства, мисија је ове институције. Под окриљем ове куће уметности и културе приређиване су бројне изложбе уметника из целог света, који су се представили универзалним језиком – језиком уметности. Пабло Пикасо је рекао да је сликарство само један вид писања дневника, а Хорације да је слика поема без речи – стога уживајмо у читању сликарских дневника и поема које су вечерас пред нама”, рекао је Богојевић на свечаности уприличеној поводвом обележавања две деценије постојања Студија.
У амбијенту чије зидове у оквиру јубиларне поставке краси 18 дела уметника из десетак држава који су излагали у галерији Студија, аутентичан и надахнути Трио МиСС одржао је концерт „Лицем у лице“. Овај Трио у саставу мр Сузана Радовановић Перић и мр Снежана Стевановић – виолине и Милица Продановић – клавир, на један модеран и оригиналан начин класичну музику приближава савременом слушаоцу. У склопу концерта ове даме извеле су своје виђење вечне везе музике и сликарства, емоције као вечите инспирације уметника и дуалности људске природе – изворишта снова, амбиција, страхова, разочарања и љубави. На програму су се нашла дела класичара, романтичара и композитора двадесетог, обучена у рухо двадесет првог века.
Јубиларна поставка обухвата 16 уља и акрилика на платну великог и средњег формата, као и 2 скулптуре у бронзи. Међу изложеним делима симболично се нашла и прва слика коју је Студио добио за своју поклон збирку. Реч је о слици „Јахачи“, америчког уметника Стивена Кернера, који је 19. септембра пре 20 година био први уметник који је излагао у галерији Студија и чијом изложбом је свечано отворен Интернационални уметнички студио. Такође, пред публиком се нашло и дело мексичког уметника Херарада Варгаса Фријаса под називом „Дрво жудње“, што је једна од последњих слика која је током излагачке сезоне ове јубиларне године придружена богатој поклон колекцији.
Изложбе још чине и дела уметника из Русије (Мара Даугавиете, Александар Жернокљујев, Олга Матвјева, Наталија Баженова), Кубе (Армандо Марињо), Пољске (Малгоржата Черник, Станислав Хомичевски, Вијеслав Јанаш), Немачке (Николаус Хип), Белорусије (Викторија Иљина, Виктор Шилко), Јужноафричке Републике (Ендру Дандени Нлангвини), Венецуеле (Валтер Де Леон), Аустралије (Селина Нумина) и Македоније (Томе Серафимовски).

20-godina-postojanja05