Архива

Свечано отварање изложба под називом „Савремени интернационални акварел“ уприличено је у Интернационалном уметничком студију 26. октобра у 19 часова. Као што се из самог наслова изложбе наслућује, реч је о групној изложби у којој је представљено 86 дела рађених техником акварела.

Пред публиком се се нашли радови 71 уметника, из 48 земаља света, са 6 континената. Сваки од аутора нам је на један својстен уметнички начин презентовао своје уметничко дело и показао изванредно познавање акварела, као врло захтевне ликовне дисциплине. Гледајући представљене радове, посматрач долази до закључка да се ови уметници врло озбиљно баве акварелом, који захтева нарочиту вештину, ликовност, време и свакако познавање технике, да би резултат био на овако високом нивоу, који је присутан на овој изложби.

Потписници изложених акварела истакнути су светски уметници који долазе из Индије, Бразила, Малезије, Новог Зеланда, Маурицијуса, Индонезија, Непала, Марока, Египта, Вијетнама, Тајвана, Филипина, Ирана, Малте, Италије, Еквадора, Литваније, САД, Холандије, Финске, Румуније, Уругваја, Турске, Македоније, Јапана, Казахстана, Перуа, Јерменије, Грчке, Молдавије, Летоније, БиХ, Мађарске, Бангладеша, Пакистана, Француске, Естоније, Бугарске, Украјине, Тајланда, Русије, Црне Горе, Немачке, Белорусије, Хрватске, Словеније, Пољске и Србије.

Директорка Мирјана Војић специјално се на свечаном отварању ове изложбе захвалила господину Пеђи Аћимовићу, директору директору Галерије „А“ из Београда, на свесрдној помоћи приликом организовања и реализације ове изложбе.

У музичком делу програма, наступиле су младе флаутискиње: Ива Бошковић, Нина Андрић, Ивана Марковић, Дијана Мижић и Андријана Матић, ученице О.М.Ш. „Живорад Грбић“, у класи професорке Слободанке Васиљевић-Љујић.

Првог дана јуна месеца у Студију је отворена самостална изложба слика и објеката под називом „Од маште до стварности и даље…“, мађарског уметника Ференца Маурича, који се поред ликовног стваралаштва успешно бави и поезијом. Пред публиком се нашло пет различитих опуса рађених оловком и акриликом на папиру и 12 објеката, насталих у периоду од 1992. до 2011. године.

Посматрајући дела Ференца Маурича, приметна је његова опседнутост линијама, њиховим компликованим распоредом и вештим проткивањима. Често те линије добијају контуре некаквих застрашујућих живих бића. Многе Мауричеве слике инспирисане су књижевним делима и мотивима, што аутор уопште и не крије.

Ликовни критичар Золтан Шебек у свом тексту „Скице душе“ примећује да су Мауричеве фигуре „тако нематеријалне да их светлост различитог интензитета, попут боје, скоро несметано пробија. Оно што заклања светлост, попут линије која понекад доконо таласа, нежно се врти, или чак грчевито ковитла, чешће је духовне него физичке природе“.

Ференц Маурич излагао је око 40 пута самостално, а био је учесник и великог број групних изложби у познатим галеријама Мађарске, Италије, Немачке, Словачке, Енглеске, Хрватске, Словеније, Румуније и Србије.

У музичком делу програма отврања изложбе наступио је гудачки квартет „Живорад Грбић“, у саставу: Јана Рашић – I виолина, Митар Јовановић – II виолина, Невена Лукић – виола и Катарина Марковић – виолончело. Ови млади и талентовани средњошколци представили су се „Мађарском игром“, немачког композитора Јоханеса Брамса и „Гудачким квартетом број 1“, први став , аустријског композитора Франца Шуберта. Публика је такође уживала у Капричовом „Концерту за соло флауту“, у изведби младе флаутискиње Јоване Којић, која је потом отпевала као сопран Шубертов „Дансагунг Ан Ден Бах“.

Групна изложба под називом „Могуће је и кад је немогуће”, чланова чувене „Задарске групе”, отворена је у четвртак, 5. новембра 2015. године. Први пут до сада на једном месту публика је могла да погледа поставку у којој су заједно изложена дела Косаре Бокшан, Љубинке Јовановић Михајловић, Милете Андрејевића, Милорада Бате Михаиловића, Миодрага Миће Поповића, Петра Омчикуса и Вере Божичковић Поповић.

Сви ови уметници, чланови тзв. „Задарске групе“, за свог живота никада нису излагали заједно. Стога је ова изложба у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића” на неки начин исправила једну историјску грешку.

Група авангардних будућих уметника, студената београдске Академије ликовних уметност из класе професора Ивана Табаковића, у пролећном семестру 1947. године, напустила је Академију и отишла у Задар. Својим бунтом и „уметничким излетом”, ови млади људи, који ће касније постати познати српски и светски сликари, оформили су нешто што ће постати феномен у домаћој историји послератне уметности под називом „Задарска група”. Њихова побуна није проистицала само из неслагања са садржином и формом која им се као студентима наметала, већ је то био напор да се изађе из зачараног круга доратних тенденција грађанског сликарства. Одлука да напусте Академију и оду у Задар утицала је на стварање новог простора у српској ликовној уметности.

„Колико су сликари Задарске групе значајни не само у српском, него и у светском сликарству, доказ је и то што је од седам сликара Задарске групе, који су се давне 1952. године отиснули у Париз и учили Французе да сликају, њих шесторо француски председник одликовао Легијом части. То нема ни једна земља на свету“, рекао је на отварању изложбе генерални секретар Културно просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић.

Студио се овом приликом посебно захвалио господину Нинку Радосављевићу, господину Драгану Васи Васиљевићу, затим мр Дајани Ђедовић, директорки Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице, као мр Снежани Нешковић Симић, управници сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић из Лознице, који су помогли у реализацији ове изузетне изложбе.

У музичком делу програма отварања, наступио је Камерни хор Емануел, под диригентском палицом професорке Вање Драгојловић, који је извео нумеру „Свишњих призираја“ од Дордњанског и отпевао стару српску староградску песму „’Ајде Јано“.

Изложба под називом „Савремена бугарска графика“ свечано је отворена  8 јуна и трајала је месец дана. Стваралаштво графичке сцене Бугарске приказало је 20 бугарских уметника, који су својих 40 радова специјално припремили за изложбу у Студију у Ваљеву. Реч је о делима насталим коришћењем различитих техника: литогафије, суве игле, гравуре, акватинте, дигиталне штампе.

Кустоси, уједно и једни од аутора изложбе, проферсори Десислава Христова и Свилен Стефанов, између осталог истичу да неки од уметника – учесника поставке, никада пре нису радили на пољу графичке уметности, па се из тог разлога изложба претвара у неочекивану провокацију. Чињенице да припадају различитим генерацијама, као и да користе разнолике личне стратегије, раслојавају ову изложбу на много нивоа и производе изненађујуће резултате, чак и за саме кустосе.

У програму свечаности отварања учествовали су ученици 3. разреда Средње музичке школе „Живорад Грбић“. Дуо виолина у саставу Јелене Вићентијевић и Јоване Лукић одсвирао је „Канон сонату“ од Георга Филипа Телемана. Публици су се представили и Љубица Милутиновић – флаута и Страхиња Стефановић – кларинет, који су у дуету одсвирали Штамицов „Први став дувачког дуета“. На крају су посетиоци чули трио хармоника кога чине Белушевић Немања, Митровић Иван и Васић Драган, а који су за ову прилику одсвирали „Полку“ од Беџиха Сметане.