Рођен у Крагујевцу 1950. године, одрастао у Ваљеву. Из срца Србије, понео у срцу таленат и љубав. По завршетку Академије улази у свет уметности. Свој таленат бруси и кроз стварање документарних филмова и репортажа о уметницима. Урадио је двадесет шест филмова и добио небројено много награда, као млад и талентован сликар и скулптор. Од двадесете године живи од уметности.

Већ од 1970. године он зна како се животу иде у сусрет, како се хватају и обуздавају његове снаге и како се помоћу њих, као помоћу таласа, иде даље и више, ка новим облацима, новим сликама и новим могућностима да дотакне дугу.

До сада је имао тридесет три самосталнe изложбe у бившој великој Југославији (СФРЈ), Србији, Македонији, Италији, Швајцарској, Пољској, Америци, Белорусији, Русији, Републици Српској… Излагао је на више од седам стотина групних изложби у свету.

У уметности, он је као морнар на мору, нераздвојно везан за њу, али врло уздржљив у судовима и предвиђањима. Изражава се опрезно и сигурно, не прави се већим него што је, јер то је тешко достићи. Тој мудрој, талентованој скромности и истинској сигурности, можете се научити само од поморца и овог сликара.

Избирљив је у изразу, боји и облику, он нам је близак по својим схватањима и начину изражавања. Вредан је и савестан у раду, живи од снаге уметника коју носи у себи и стиче успут. Када слика црним, плавим и гримизно зеленим бојама, не пориче стварност, већ из најуже везе са њом подстиче људе и мисао у њима, да стварност треба мењати:

„Хоћу да верујем да ће доћи дан када ће свет бити без бескућника и гладних људи, поготову гладне деце „

Он је снажан и животан, разнолик, увек нов и необичан, непоколебљиво доследан себи, што у ствари значи, веран слици коју слика и веран слици коју смо ми себи о њему створили.

Од 1981. године живи и ствара у Њујорку. Слике му се налазе у музејима и бројним колекцијама у Њујорку, Немачкој, Швајцарској, Пољској, Француској, Холандији, Јапану, Македонији и у осталим земљама бивше СФРЈ.

„Уметникова сеоба из Београда у Њујорк одражена је и на његовим платнима. Целокупно раположење се променило од мучног страховања ка опрезном оптимизму. Предмети слободно лебде у простору, наглашавајући надреалистичку драму и успостављајући дијалектички однос између конкретне слике и формалне апстракције. Слике Радована Миће Трнавца су провокативне, снажне и пуне смисла. Њихова снага лежи, не у неком моћном исказу, већ у њиховој поетској визији. Као и са сваком добром поезијом, њихово право значење се тек постепено открива.“

Роберт Х. Браунинг

Из његових слика се види да велика, дуга и тешка путовања имају и једну добру страну. Спасавају нас од површних судова, јефтиних експресија и рефлексија. Стекао је снагу трајања. Његове слике у себи крију Феникса. Са сваком сликом, скулптуром, изложбом и наградом, са сваким новим пројектом, он се поново потврђује, а са друге стране нас посматра, плени и учи.

„Његова уметност не нуди одговоре без питања, она пре свега, поставља питања. То је оно што његове најновије радове чини тако снажним и тако опасним… Мићино спасење произилази из самосвесног и дубоко осећајног наднационализма и космополитизма, израженог кроз (фигуре) елегантан природни језик геометрије у тродимензионалном облику. Његов рад је катализатор који убрзава унутрашња тражења. Он ствара дијалог између нашег примитивног ја, са својим рефлексивним социално условљеним одговором на симболе, као што су застава, крст, Давидова звезда и наше више биће, које нам на неком нивоу, можда подсвесно, дозвољава да искусимо блискост и саосећање са другим људима, да бринемо о стању наше планете. Управо овај људски квалитет је плод Мићиног оптимизма. Мића осећа да је указивање на зла нашег времена, путем уметности, много реалније од его контролисане илузије зване „реалност“. Реалност о којој често говоримо, а не обраћамо пажњу. Он осећа да ћемо ипак реаговати. Наћи ћемо сопствене одговоре. На крају ће Мићин оптимизам бити оправдан“

Џорџ Робинсон

За њега је отаџбина круг сунчеве светлости:

Обишао је земље и градове, путовао, сликао, летео-сликао, пловио-сликао… упознао и научио шта свет пружа. Упознао жива бића, мора, планине, људе, насеља, обичаје, говоре, међусобне односе човека и природе…

„Верујем у природу и све законе у природи. Мислим да нема оправдања за уништење природе и убијање животиња. То је неопростив злочин савременог човека…“

Он поседује многострукост људских способности. Он је сваким покретом на слици или скулптури, не штедећи се, давао и трошио се. Зато је и постао извор надолазећих идеја.

„Већ одавно за мене није важно шта ко уме да каже, ни којим речима ни каквим тоном, већ шта зна да уради и како то ради“

Иво Андрић

Радован Трнавац Мића живи и ствара у Њујорку. Тако далеко, а тако близу. Сва своја пролећа поклања нама. Он заиста воли и има срчаности да се бори за нашу културу, за наше сутра. Он својим радом жели да нас преобрази у раскошне, богате талентом, и заносно лепе људе.

„Против рата сам, било које врсте, зато што верујем да у цивилизованом свету постоје други путеви за решавање проблема, на миран начин…“

За уметнике као што је он, не би било тешко створити рај на земљи–говори његово дело. Њему су сви путеви отворени и свеколики живот приступачан.

У жељи да му се одужи, Ваљево оснива Уметнички студио „Радован Трнавац Мића“.

„Највише изгледа за срећу, имају они који траже у заједничкој срећи што већег броја људи са којима их живот везује…“

Иво Андрић

Радован Трнавaц Мића је уметник, који зна да је љубав закон над законима. Он зна да се само радом постиже углед код људи. Тада они не морају да воле, али морају да цене и поштују. Свет је ту, Мића ствара…

Од 2005. године Радован Трнавац Мића живи и ради на релацији Београд – Ваљево – Њујорк.

Интернационални уметнички студио
„Радован Трнавац Мића“