У Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ оторена је изложба руске уметнице Екатерине Берјоскине Милићевић под називом „Од Европе до Русије“, на којој је изложено 28 уља на платну насталих у претходних петнаестак година. У Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ оторена је изложба руске уметнице Екатерине Берјоскине Милићевић под називом „Од Европе до Русије“, на којој је изложено 28 уља на платну насталих у претходних петнаестак година.
Руска уметница Екатерина Берјоскина Милићевић, рођена је у Москви, у породици познатог архитекте Јурија Берјоскина. Дипломирала је на Архитектонском факултету код академика Михаила Посохина, главног архитекте руске престонице. Због тога се архитектура и архитектонске форме константно “провлаче” кроз њено вишедеценијско стваралаштво, чиме је успела да креира сопствени ликовни израз и учини га препознатљивим. Екатеринина љубав према Србији траје пуне три деценије, од када се 1989. године из родне Москве преселила у Београд, те не чуди што на њеним платнима, пођеданко лепи и грандиозни, раме уз раме “стоје” и руски и српски градови и њихове знаменитости, што наравно не умањује уметничке приказе њених сликарских запажања из осталих европских земаља.
На свечаности отварања изложбе, Екатерина Берјоскина Милићевић захвалила се на позиву да излаже у галерији Интернационалног уметничког студија, а посебно академском сликару Радовану Трнавцу Мићи, са којим је две деценије пријатељ. Она је истакла да јој се са овом изложбом испунила давна жеља да своја дела презентује Ваљевцима и српској публици баш у овој галерији.
На централном зиду поставке изложена су дела на којима су осликани париска катедрала Нотр Дам и српски манастир Хиландар, указујући наравно на лепоту ових верских грађевина којима се диви сама ауторка, али и на њихову “заједничку судбину”, имајући у виду да су и Нотр Дам и Хиландар оштећени у пожару.
Пред публиком су и уметничка дела на којима доминирају и грађевине и знаменитости других европских градова, која су оставила јак утисак на саму ауторку. Екатарина са нама дели прелепа здања и њој занимљиве детаље из Санкт Петербурга, Беча, Граца, Венеције, Лихтенштајна. Поред Хиландара, који је јако значајно српско “одличје”, на сликама Катерине Берјоскине Милићевић, представљени су и средњовековни српски манастири Сопоћани и Љубостиња, али и чувена београдска Скадарлија и тријумфални београдски споменик “Победник”.
Екатерина Милићевић Берјоскина један је од незваничних амбасадора културе Русије и Србије, која посредством језика уметности спаја братске народе. Захваљујући њој, многи српски уметници излагали су у Русији, Украјини и Белорусији, а исто тако многи руски, украјински и белоруски уметници излагали су у Србији, коју она сматра и осећа својом земљом.
Излагала је небројано пута самостално у родној Русији, Србији, Аустрији, Француској, Мађарској, Италији, Белорусији и Финској. Добитница је бројних награда и признања за свој уметнички рад и хуманитарно ангажовање, а најдраже су јој „Златна четка“, коју јој је 1999. године доделио Комитет за културу Москве и плакета Скупштине града Београда за учешће у хуманитарним акцијама, међу којима је и прикупљање средстава за изградњу Авалског торња.
У музичком делу програма свечаности отварања изложбе учествовали су основци Музичке школе „Живорад Грбић“, са одсека гитаре – Анђелка Драгић (4.разред) и Душан Жуњић (2. разред), који су са својим професором Луком Јездићем припремили композиције Диенса, Тарега и Бергена. Ваљевски песник Љубомир Пјевчевић прочитао је своју песму под називом „Бела руска бајка“, која је посвећена братском односу Србије и Русије путем љубави наше највеће поетесе Десанке Максимовић и њеног мужа Сергеја Сластикова, руског дечјег песника и глумца.
