ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА „ХОМО ТРИБАЛИЦУС“ ФРАНЦУСКОГ УМЕТНИКА НИКОЛЕ БУВЕА

Синоћ је у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ свечано отворена самостална изложба скулптура „Хомо Трибалицус“ француског уметника Николе Бувеа (Nicolas Bouvet). Поставку коју чине 22 скулптуре рађене углавном од гвожђа, али и у комбинацији са каменом и дрветом. Реч је о својеврсној „галерији“ (пра)ликова, чудних, застрашујућих, а истовремено доброћудних бића, која својим изразом јасно говоре шта осећају. Извиру из дубине уметниковог унутрашњег света, плод су његове маште и креације који, „занатски“ гледано, изискује изузетно скулпторско умеће. Изложбу је отворила историчарка уметности Марина Цветановић, ауторка предговора писаног за каталог који прати ову изложбу. Она је нагласила да су је скулптуре Николе Бувеа јако инспирисале и гануле и да је овде реч о изузетно креативној синтези материје, форме, значења и смисла, а све у сврху креирања уметничког пута и неговања аутентичности.

Марина Цветановић је казала да је пред нама уметников лични доживљај реалног света, доживљај људи и цивилизације, где он негде громогласно, негде сугестивно, наводи на симболику остатака прошлости које комбинује са модерним. Како је рекла, свака фигура је пралик који претходно постоји у души.

„Пред нама су изузетно привлачне, осликане архитектонске скулптуре. Скулптуре су такве као да их је насликао, оне су од чврстог материјала, али просто имате утисак цртежа, слике, имате утисак архитектуре због те стамености материјала од ког су настале. Али, оне нису привлачне у смислу лепоте, већ у смислу снаге и енергије која је у њима сакупљена. Независно од сваке конкретне временски или просторно назнаке, лица се нижу и сугеришу време из ког долазе са опасно јаким импулсом визуелног набоја. И ово визибилно брујање протицања времена опомиње овим окамењеним бићима, ван временским или ововременским. Све је овде у интонацији тренутне драматике живота модерног човека, али одмах затим постаје и опште“, рекла је историчарка уметности Марина Цветановић отварајући изложбу.

Отварању је присуствовао и аутор изложбе, нагласивши да је много срећан што у Интернационалном уметничком студију презентује своје радове и што овдашња публика има прилику да их види.

„Првобитна мотивација за све моје скулптуре је да слушам свој инстинкт и пратим га. Покушавам да осећам ствари срцем, такође и мозгом, али најбитнији алат у мом изражавању су моје руке. Руке су ми инструмент који омогућава да остварим визију. У својим радовима критички се односим према урбаном окружењу, животу у граду, трансформацији човека коју му диктира та урбаност. Осврћем се на проблем прекида симбиозе човека са природом, који му је наметнут савременим начином живота“, казао је уметник Никола Буве.

Директорка Интернационалног уметничког студија Мирјана Војић захвалила се аутору, његовој супрузи и сину, који су дошли на отварање, а посебна захвалност упућена је Богољубу Арсенијевићу Макију, нашем Ваљевцу, који је Бувеа повезао са Студијом и који је, како је рекла Војић, од срца учествовао у организацији и реализацији ове изложбе.