„МИЋА ПОПОВИЋ И ЊЕГОВИ САВРЕМЕНИЦИ“ ПРЕД ВАЉЕВСКОМ ПУБЛИКОМ
Захваљујући сарадњи Интернационалног уметничког студија и Галерије савремене ликовне уметности из Ниша, ваљевска публика има прилику да до фебруара погледа изложбу слика “Мића Поповић и његови савременици”, која пружи увид у стање и кретања у српској уметности током седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Поставку чине 22 дела наших истакнутих уметника приличног генерацијског распона, међу којима је Мића Поповић централна “фигура”. Презентовани радови привремено су уступљени из велике и вредне колекције Галерије савремене ликовне уметности из Ниша и свако дело понаособ, које је селектовано за ову изложбу, репрезент је одређене фазе развоја у индивидуалним опусима сваког аутора излагача.
Реч је о уметницима, као што су Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Михаило Петров, Павле Васић, Миленко Шербан, Цуца Сокић, који су у периоду између два светска рата почели своје професионалне каријере и имали већ етаблирани статус у време када је Поповић почињао. Затим, ту су Мићини пријатељи и колеге са студија, односно неки од чланова Задарске групе, међу којима су Бата Михајловић, Петар Омчикус и Коса Бокшан. Потом, његове генерацијски блиске колеге Стојан Ћелић, Младен Србиновић, Божидар Продановић, Зоран Павловић, Лазар Вујаклија, Габор Силађи, као и уметници следеће генерације – Оља Ивањицки, Радомир Рељић, Бојан Бем, Миодраг Рогић, Мома Антоновић, Синиша Вуковић.
Изложена дела настала су у временском раздобљу од 1932. године (Павле Васић, „Портрет Заге“) па до 2000. године (Петар Омчикус, „Сарделе“), рађена су техникама уље на платну или картону, акрилик на платну, пастел или комбинованом техником. На централном зиду у галеријском простору Студија постављено је дело Миће Поповића великог формата под називом “Гвозден истреса нос на перону железничке станице” (175џ150 цм), настало 1970 године, рађено техником уље на платну са апликацијама.
Изложбу је отворила Емилија Билић, директорка Галерије савремене ликовне уметности Ниш, рекавши да Интернационални уметнички студио и нишку Галерију везује дугогодишња сарадња која је отпочета учешћем Радована Миће Трнавца у Ликовној колонији Сићево, затим је у галеријском простору Студија приређена изложба дела страних уметника из колекције нишке Галерије, а такође се Интернационални уметнички студио представио у Павиљону нишке Тврђаве, као једном од три изложбена простора ГСЛУ Ниш.
“Настојимо да своју богату колекцију презентујемо јавности и изложба “Мића Поповић и његови савременици” јесте резултат једног таквог настојања. У целини можемо да кажемо да ова изложба даје један целовит увид у токове историје српске уметности седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, да су поред Миће Поповића заступљени радови још двадесет једног истакнутог српског уметника тог времена. Ја бих пре свега указала на значај ових дела. Она представљају трајну вредност и кутурну баштину не само наше установе, већ и нашег града, него и читавог региона, указују на значај културног наслеђа и буде свест о томе да морамо да бринемо о њему, да га чувамо, али и да га дамо јавности на увид. Искрено се надам да ћемо у скорије време бити у прилици и да ова дела трајно изложимо у оквиру сталне поставке у Нишу”, казала је Емилија Билић нагласивши да јој је драго да је за ову изложбу постојало интересовање Интернационаног уметничког студија, али и других установа културе у Србији, те да се ова изложба након јануара из Ваљева сели у друге градове.
Ликовну критику за каталог који прати ову изложбу написала је историчар уметности Милица Тодоровић, музејски саветник ГСЛУ Ниш.
„Иако је изложба невеликог обима, уверава нас у вишеслојна кретања у нашем сликарству од времена стишавања енформела, потврђујући паралелно егзистирајуће правце и уметничке изразе који се темеље на геометријским тенденцијама, апстракцији, надреалним и имагинарним фигуративним склоповима, новој предметности или новом експресионизму. Изложба, с друге стране, такође недвосмислемо потврђује самог Мићу Поповића као потпуно самосвојног аутора особеног мисаоно – емотивног кода и етичког кодекса, будне критичке свести и јасних перцепција прилика властитог времена“, одломак је из критике ауторке Милице Тодоровић.
