IN MEMORIAM
РАДОВАН ТРНАВАЦ МИЋА (17. МАЈ 1950. – 15. СЕПТЕМБАР 2024.)

“СМИСАО ДУШЕ ЈЕ МИСАО, А ОН ЈЕ СЛИКАО КАО ШТО ЈЕ МИСЛИО”

„Ако јесам оставио траг, онда је то велико задовољство за мене. А, куда даље? Па, тамо где сам кренуо, не знам где је крај? Има још пуно тога да обавим пре него што одем на другу планету. Ја не верујем у смрт. Кад завршим овде, идем даље!” – Мића Трнавац.

У ненаданом часу, тог тмурног и кишовитог 15. септембра, растужила нас је и затекла вест о смрти нашег драгог и цењеног Миће. Завршио је са овоземљским светом и отишао даље, на неку другу планету, тамо где се стиже душевним крилима.

С поштовањем и пијететом опраштамо се од идејног творца Интернационалног уметничког студија, нашег великог пријатеља, ментора, узора. Поносни смо на нашу вишедеценијску сарадњу, предан и успешан рад на врло значајном пројекту спајања народа и различитих култура посредством универзалног језика уметности, разумљивог на целој планети. Заједно смо се радовали сваком успеху, његовог и нашег Интернционалног студија. Био је поносан на свој тим, на нас, на своју идеју оснивања једног таквог галеријског здања, клицу која је тако раскошно проклијала. Наставићемо да негујемо установу која више од четврт века са поносом носи име Радована Трнавца Миће онако како доликује његовом лику и делу. Постојаће и трајаће кроз најлепше успомене које болно подсећају на његов вечни одлазак.

Сликари су, кажу, (дуго)вечни. Иза њих остају њихова дела, сваки потез повучен четкицом, свака нанесена боја, као својеврсне поруке које треба да посведоче о промишљању једног доба, али и упозорење на нека будућа, тек долазећа времена.

Ценећи Декарта и његову филозофију, Мића је често говорио: „Смисао душе је мисао, а ја сликам као што мислим”. Волео је ту крилатицу и њоме се водио. Кроз свој препознатљив надреални реализам “гласно” је исказивао своју мисао и успео да ослика оно што заиста јесте наше време, било оно прошло, садашње или неко будуће. Био је уметник који је пулсирао временом. Сада ће време пулсирати и ођекивати његовим именом и заоставштином. Тај ехо је велики, јер говоримо о великану, чији су лик и дело отишли у бесмртност.

Мића је био не само велики Уметник, већ и велики Човек. Велики по гесту, карактеру, енергији, оптимизму. Поседовао је тај специфичан дар да се „на прву” свиди људима. Било је лако и лепо бити Мићин пријатељ. Имао је истанчан осећај за хумор, знао је да држи позорност случаоца. Био је занимљив и као ТВ лице, драгоцен као саговорник. Чудесан спој части, поноса, високог интегритета, људскости. Бога, истину, поштење и љубав узимао је као темељ и кров света. Верујући у Нову Ренесансу, надао јој се, прижељкивао и стрпљиво је ишчекивао.

Осим што је био изузетно плодоносан и цењен уметник, био је и успешан делатник на свеопштем пољу културе. С тога са правом можемо рећи да је Радован Трнавац Мића оставио дубок и неизбрисив траг у српској култури и уметности.

„Напустио нас је Радован Мића Трнавац велики уметник, патриота и хуманиста. Његов одлазак из овоземаљског живота је огроман, ненадокнадив губитак за све који смо га познавали. Мићин уметнички опус је драгоцени дар на олтару српске ликовне и културе уопште. Слава му и вечни помен”, тим речима се од Миће опростио и његов вишедеценијски пријатељ и дугогодишњи члан Уметничког савета Интернационалног уметничког студија, акадмески сликар Мирољуб Филиповић Филимир.

Мића Трмавац сахрањен је 19. септембра 2024. године на Новом гробљу у Београду, уз звуке песме Френка Синатре „My Way“.

Радован Трнавац Мића рођен је 17. маја 1950. године у Крагујевцу. Основну школу завршио је у Ваљеву, а средњу Електро-техничку школу „Никола Тесла” у Београду. Прво сликарско искуство стекао је на Вишој педагошкој академији у Никшићу, у класи професора Николе Гвозденовића. После завршене прве године бива примљен на сликарски одсек на Ликовној академији у Београду, на којој је дипломирао 1977. године у класи професора Младена Србиновића. Скоро три деценије (од 1980.) живео је и стварао у Њујорку, где је као уметник стекао велики углед. Као гост-професор предавао је сликање и цртање на високим школама уметности у САД, а најдража му је била професура у Гуилфорд Арт Центру у држави Конектикат, где је држао Мастер Цласс од 1989. до 1996. године. Поред сликарства бавио се и фрескосликарством, мозаиком и вајарством.

Током своје дуге и успешне каријере, имао је преко 50 самосталних изложби и учествовао на преко 1000 групних изложби широм света. Излагао је са најзначајнијим сликарским именима 20. века, као што су Пабло Пикасо, Роберт Раушенберг, Рој Лихтенштајн, Анди Ворхол и многи други.

Слике Радована Трнавца Миће налазе се у многим музејима и приватним колекцијама музејског карактера широм света, почев од Србије, преко Мађарске, Италије, Швајцарске, Француске, Шведске, Холандије, Немачке, Северне Македоније, Пољске, Белорусије, Русије, па до Канаде, САД, Јапана и Аустралије.

Добитник је бројних престижних награда и значајних признања за свој рад, како код нас, тако и у свету, од којих су му посебно биле драге: Друга награда на Бијеналу југословенске уметности у Линколн Цетнру у Њијорку, Награда публике на Интернационалном тријеналу мултимедијалне уметности у Београду, „Златна значка”, „Златни беочуг” и „Вукова награда”.

Град Ваљево је 1997. године основао Интернационални уметнички студио, који са поносом већ две и по деценије носи име „Радован Трнавац Мића“. У Студију излажу уметници из свих крајева света, актуелни на светској ликовној сцени. Мићина жеља била је да гостима уметницима, кроз рад Студија, представи своју земљу Србију и свој народ.

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића