Групна изложба под називом „Могуће је и кад је немогуће”, чланова чувене „Задарске групе”, отворена је у четвртак, 5. новембра 2015. године. Први пут до сада на једном месту публика је могла да погледа поставку у којој су заједно изложена дела Косаре Бокшан, Љубинке Јовановић Михајловић, Милете Андрејевића, Милорада Бате Михаиловића, Миодрага Миће Поповића, Петра Омчикуса и Вере Божичковић Поповић.
Сви ови уметници, чланови тзв. „Задарске групе“, за свог живота никада нису излагали заједно. Стога је ова изложба у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића” на неки начин исправила једну историјску грешку.
Група авангардних будућих уметника, студената београдске Академије ликовних уметност из класе професора Ивана Табаковића, у пролећном семестру 1947. године, напустила је Академију и отишла у Задар. Својим бунтом и „уметничким излетом”, ови млади људи, који ће касније постати познати српски и светски сликари, оформили су нешто што ће постати феномен у домаћој историји послератне уметности под називом „Задарска група”. Њихова побуна није проистицала само из неслагања са садржином и формом која им се као студентима наметала, већ је то био напор да се изађе из зачараног круга доратних тенденција грађанског сликарства. Одлука да напусте Академију и оду у Задар утицала је на стварање новог простора у српској ликовној уметности.
„Колико су сликари Задарске групе значајни не само у српском, него и у светском сликарству, доказ је и то што је од седам сликара Задарске групе, који су се давне 1952. године отиснули у Париз и учили Французе да сликају, њих шесторо француски председник одликовао Легијом части. То нема ни једна земља на свету“, рекао је на отварању изложбе генерални секретар Културно просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић.
Студио се овом приликом посебно захвалио господину Нинку Радосављевићу, господину Драгану Васи Васиљевићу, затим мр Дајани Ђедовић, директорки Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице, као мр Снежани Нешковић Симић, управници сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић из Лознице, који су помогли у реализацији ове изузетне изложбе.
У музичком делу програма отварања, наступио је Камерни хор Емануел, под диригентском палицом професорке Вање Драгојловић, који је извео нумеру „Свишњих призираја“ од Дордњанског и отпевао стару српску староградску песму „’Ајде Јано“.