Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

„Савремена интерпретација пејзажа, фигуре, апстракције, светлости и простора“ назив је последње изложбе из циклуса „Аустралија у Ваљеву“, а која је отворена 7. јула 2012. године. Своје радове представиле академске уметнице из Сиднеја и Мелбурна: Ен Квазнер, Елис Меклири, Кармен Рид, Мињон Стил, Натали Мекарти и Тања Смит.

Изложба је осмишљена да демонстрира различите приступе које уметници користе да истражују идеје. Томе у прилог говори и спектар уметничких стилова које користе ове младе ауторке. Овом поставком поменуте младе даме из Аустралије показале су да се успешно баве постмодерним ликовним стваралаштвом, али и концептуализмом, који је покушај стварања нове уметности. Спој штафелајског и концептуалног, на овој изложби је итекако уочљив.

Уметничка пракса Кармен Рид претежно је вајарска, а цртеж јој служи као средство за посматрање и решавање проблема. Објекти које представља у својим радовима у оквиру ове изложбе формирају дијалог између монумената Аустралије и бивше СФРЈ.

Инспирисана мигрирањем родитеља из Пољске, Ен Квазнер својом инсталацијом и објектима представља оно са чим многи мигранти долазе у нову земљу, а то су: пар обуће, сувенир од куће и кофер. Она у својој инсталацији „Изгубљене душе“ истражује појам дислокације, памћења и меланхолије расељења.

Тања Смит користи медије и видео перформансе за опис слика које говоре о светлости, апсурду и хумору. У њеном ауторском филму можемо видети усамљену женску фигуру како се врти са ружичастом драперијом. Смитова жели да скрене пажњу на парадокс између визуелног изгледа розе тканине и спектакла вртења, и напетости која се јавља услед понављања и изолације фигура.

Дела Елис Меклири рађена техником енформела, излазе из оквира цртежа, истражујући тематику времена и сећања. Радови „Угравиране розе боје“ и „Насилна реч“ рађени су од низа слојева комбинованих са интуитивно сложеним композицијама. Њени колажни радови представљају у ствари „де-колаж“. Мињон Стил кроз свој уметнички рад истражује боју као материју. Уметница нам уз помоћ слојева провидне боје открива и истиче облике и симболе који су инкорпорирани у њеним делима.

Натали Мекарти, која је прошле године у Студију излагала самостало, представила је овог пута своје најновије радове настале као резулатат петомесечног боравка под ведрим небом на разним локацијама венца Плавих планина у Новом Јужном Велсу. Транспарентним слојевима боје она дочарава како светлост и промена времена преображавају пејзаж.

На свечаном отварању, присутнима су се обратиле једне од ауторки изложбе Елис Меклири и Натали Мекарти, које су се захвалиле Студију и његовом особљу на изванредној организацији и пренеле поздраве осталих уметница које, нажалост, нису биле у могућности да посете Ваљево и Србију и буду гошће Студија за време трајања изложбе.

У музичком делу програма наступили су ученици Средње музичке школе „Живорад Грбић“, кларинетиста Дејан Антонијевић и флаутискиња Зорана Белушевић, који су нам одсвирали „Капричо“ за флауту и кларинет, композитора Анта Гргина.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.