Архива

Октобра 2013. године у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ у Ваљеву, је отворена изложба слика под називом „Србија на сликама руских сликара“. Ваљевски и српски поштоваоци уметности су могли  да уживају у радовима двадесет и седам реномираних руских уметника, чија је инспирација била Србија. Ањикејев Борис, Баженова Наталија, Богданова Ана, Горбачов Сергеј, Домотирко Дмитриј, Каплун Игор, Кирикова Марија, Коваљевски Андреј, Кулагина Јелена, Максимјук Иван, Матвјева Олга, Морозов Валериј, Овчуков Суворов Андреј, Павлов Владимир, Плигина Наталија, Попов Јуриј, Попова Марина, Потапова Ана, Прудовскаја Светлана, Ремига Ана, Сенкевич Николај, Старнов Олег, Степашкин Виктор, Сухаркова Дарја, Тенета Викторија, Фјодоров Олег, Шапкина Нина.

Захваљујући Бранки и Милошу Мандићу који су, својим огромним трудом и љубави према ликовном стваралаштву, успели да угосте и организују у Србији ликовне ствараоце из братске нам земље Русије и уз помоћ, српској јавности познате руске уметнице Наталије Баженове, дошло је до сарадње организатора и ликовних стваралаца Русије. Свако од уметника насликао је по две слике, инспирисане Србијом, боравећи у нашој лепој земљи.

Слике које ће бити изложене у Интернационалном уметничком студију у Ваљеву биће изложене први пут у нас.

Ово је још један доказ да, посредством културе и уметности, добри људи широм наше планете упознају једни друге и успостављају везе које никад нико не може прекинути.

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ организовао је 1999. године групну изложбу под називом „Македонски сликари“, на којој се представило 25 чланова Друштва ликовних уметника Македоније (ДЛУМ). Наши пријатељи с југа имали су искрену жељу да покажу истинско пријатељство према српком народу, те није случајно што је управо та изложба била први културни догађај у Србији после НАТО бомбардовања. Данас, када живимо у миру и када верујемо да рата више бити неће, Интернационални уметнички студио наставља започет посао, продужава жељу за зближавањем, за комуникацијом и креативним ликовним дијалогом између култура два балканска народа.

У Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ у Ваљеву, је отворена групна изложба под називом „Савремени македонски ликовни уметници“. Овога пута, реч је о представљању дела седамнаест ликовних уметника, који не само да обогаћују ликовну сцену своје родне Македоније, већ је реч о уметницима који на неки начин припадају и Србији, превасходно због тога што се већина њих уметнички ишколовала у Београду.

Реч је о истинским мајсторима сликарског и вајарског заната, припадницима различитих генерација, међу којима су академици Лазар Личеноски, Вангел Коџоман, Никола Мартиноски, и Томе Серафимовски, затим не мање истакнути сликари Патар Мазев, Трајче Јанчевски, Стојан Пачов, Александар Ристески, Глигор Чемерски, Илија Костов, Владимир Георгиевски, Ђоко Матевски, Никола-Кочо Фидановски, Рубенс Корубин, Евгенија Демниевска, Стефан Хаџи-Николов и Весна Бајалска.

Свакако је колорит оно по чему се издваја ова групна изложба. Из сликарског платна сваког уметника просто исијава топлина југа. Мирни, уједначени тонови греју не само око посматрача, већ и његову душу. Оно што је такође заједничко овој групи уметника је суптилна посвећеност нежном валеру, која одише притајеном носталгијом.

Историчар уметности, проф. др Станислав Живковић, у свом предговору пратећег каталога ове изложбе између осталог каже:
„Метафизичка структура још једном подвлачи несумњиве различитости које обележавају појединце. Могло би се рећи да је при том распон индивилуалних карактера углавном сагласан са животом и уметничким искуством. С једне стране то су готово филозофска размишљања и сагласност са хармонијом света у ком живимо, уз трагање за тренуцима естетског доживљаја. С друге стране, сугестивна је стваралачка узнемиреност, узбуђење и радозналост пред тајанственим загонеткама живота и уметности.”

Изложба „Савремени македонски ликовни уметници“, која ће бити отворена месец дана, реализована је уз свесрдну помоћ др Моше Тодоровића, директора Уметничке галерије „Радионица душе”!

Након Европе, Северне и Јужне Америке, преко Азије и Аустралије, Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ презентује публици ликовни израз Африке, који обилује разноврсношћу, мистиком и несвакидашњом енергијом. Изложба „Афричка уметност у Ваљеву“, која је свечано отворена 4. августа, представља финале идеје са почетка рада Студија да представимо уметнике са свих континената. Током наредних месец дана посетиоци имају могућност да погледају остварења петоро уметника, потпуно различитог сензибилитета. У питању је 5 савремених академских сликара из Јужне Африке: Ендру Дандени Хлангвини, Мандла Годфри Мађадибоду, Мбонгени Бутелези, Вуси Мфупи и Ајда Волт.

Поставку изложбе „Афричка уметност у Ваљеву“ чине слике средњег и великог формата, од традиционалног до постмодерног ликовног ствараштва, које краси особен ликовни израз. Публика ће, поред штафелајског сликарства, моћи да види дела настала од рециклираног пластичног материјала, као и технике папирног колажа и дизајна за тканину. Поред сликарских радова, изложбу чини и поставка оригиналних уметничких предмета – експоната. Реч је о збирци култних, магијских и употребних предмета народа Африке, рађених углавном од дрвета, бронзе и тканине.

Господа Ендру Дандени Хлангвини и Мадла Годфри Мађадибоду, који су гости Студија и Ваљева током трајања изложбе, академски су сликари и обојица користе традиционалну сликарску технку уље на платну. Ендру Хлангвини успешно ради масовне сцене из новије историје, а урадио је и велики број мурала за „Светски покрет за мир и ненасиље“. Мандла Мађадибоду се још бави графичким дизајном, литографијом и члан је неколико међународних уметничких организација.

Остали уметници користе несвакидашње начине изражавања. Тако нпр. Мбонгени Бутелези сакупља одбачена пластична паковања, које потом рециклира у фантастична уметничка дела. Таква јединствена техника примене слојева пластике у разним бојама, ради креирања дубине у простору на делима, његов је заштитни знак у уметничком свету.

Вуси Мфупи је фантастичан „ловац” брзих урбаних сцена. Запамћене слике претаче у фантастичне колоритне колаже. Третира мале комаде папира као пикселе, пажљиво их лепи једне за друге, као да прича причу урбаних сцена, пиксел по пиксел.

Ајда Волт је уметница која се поред сликарства бави и дизајном. Користи тканине живописних боја, на које шије разне апликације. Уз помоћ свог ручног рада тумачи свет око себе. Њени радови одишу комплексношћу формалног и неформалног, традиционалног уличног начина живота, али и оног космополитског Јоханезбурга.

“У име народа Јужноафричке републике и Министарства за културу желим да Вам се захвалим за гостопримство које сте нам пружили и већ уживамо у нашем боравку у Србији. У нашој држави живи преко 20 хиљада градјана Србије и надамо се да ће бити више веза, и да ћемо продубити односе измедју наших држава. То је зато јер делимо веома сличну историју и судбину наших народа и надамо се да ће убудуће још више Срба живети у Јужноафричкој републици. Вечерас овде представљамо достигнућа уметника из Африке, а култура отвара врата која стварају бројне могућности ‘“, рекао је у свом обраћању присутнима на свечаности отварања изложбе господин Ернест Звелибанзи Ндлову, cаветник министра културе Јужне Африке.

Изложбу је званично отворио господин Драгољуб Крстић, заменик градоначелника Ваљева. Он је у име града поздравио званичнике из Јужне Африке и све присутне нагласивши да се нада да ће се, у времену које је пред нама, сарадња између две земље интензивирати у много аспеката.

У музичком делу програма представио се Иван Тимотић, дипломаc Музичке академије у Сарајеву, одсек хармоника, у класи Проф. Рада Радовића. Иван је на свечаном отварању одсвирао дело „ДТК“, друга свеска у дис молу Јохана Себастијана Баха и дело Кусјакова „Дивертименто“, II став.

Изложба „Белоруски ликовни уметници“ отворена је 31. маја 2012. година. Реч је о групном представљању 5 ликовних стваралаца, који чине оригиналан фрагмент разнолике слике савремене белоруске уметности: Викторија Иљина, Виктор Шилко, Ана Тикхонова, Владимир Кожух и Виктор Тикхонов.

Изложбу је званично отворио Њ.Е. господин Владимир Чушев, амбасадор Белорусије у Србији, рекавши између осталог следеће: „Уверен сам да ће данашња манифестација постати још један корак у развоју белоруско-српских веза и омогућити вам да будете у додиру са балоруском културом која у извесној мери одражава душу и менталитет нашег древног словенског народа. У Белорусији су се увек са поштовањем и топлином односили према српском народу, познатом по својој храбрости и марљивости, древној историји и веома богатој културној традицији. Духовне и културне везе наших народа које су се историјски формирале, наше православно јединство и међуљудски контакти, представљају поуздану основу за даљи развој сарадње између Белорусије и Србије“. Том приликом амбасадор Чушев уручио је Диплому aмбасаде Белорусије у Србији којом се награђује Интернационлани уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ за активну сарадњу и представљање савремене белоруске ликовне уметности.

У делима белоруских аутора ове изложбе примећује се познавање модерне и постмодерне, што говори о томе, да су се ови уметници активно укључили у токове светског ликовног стваралаштва, користећи европско искуство обојено оригиналним националним компонентама.

Спокојно посматрање живота града Викоторије Иљине просто задивљује. Помоћу правилно изабраног колорита и прецизног цртежа, она ствара изванредно хармоничне просторне ритмове, постижући виртуозну и прецизну графичку обраду детаља, како кућа и дрвећа, тако и људи који шетају улицом.

Ана Тихонова је најблиставији представник белоруске школе графике. Детаљно руковање различитим техникама бакрореза омогућава јој да нађе адекватна композициона решења.

Виктор Шилко наставља традицију руске авангарде, која је настала 20-тих година прошлог века у његовом родном Витебску. Виртуозно манипулише тачкама у боји разних величина, стварајући магичну атмосферу и позивајући гледаоца да учествује у тој игри, трудећи се да пробуди његову фантазију.

Сликарство Владимира Кожуха обојено је емоцијама. У његовом стваралаштву последњих година доминантна је лирска линија. У њему се види живописна подлога испуњена изванредним женским ликовима.

Виктор Тихонов је пре 2 године излагао самостално у Интернационалном уметничком студију. У оквиру ове групне изложбе представио је свој нови циклус зимских пејзажа Белорусије.

Током свечаног отварања посетиоци су имали прилику да чују камерни ансамбл кога чине ученици Средње музичке школе: Ђорђе Јовановић – I виолина, Елжбиета Чуба – II виолина, Тамара Дамњановић – виола и Нађа Петровић – виолончело. Овај гудачки квартет у класи професорке Александре Миливојевић, представио се делом „Квартет у д-дуру“ композитора Карла Штамица. Такође су наступиле две младе виолончелисткиње сестре Нађа и Нина Петровић, ученице III године Средње музичке школе „Живорад Грбић” у класи професорке Александре Миливојевић, које су одсвирале Кумеров „Дуо за виолончела“ у г-дуру.

У оквиру традиционалног летњег фестивала „Тешњарске вечери“ који се сваке године одржава у Ваљеву, ове године је 09. августа у Интернационалом уметничком студију отворена групна изложба аустралијских уметника под називом „Сликари из Аустралије“.

Том приликом је приказано укупно 23 дела пет савремених аустралијских уметника који на различит начин приказују своје субјективно појимање света који их окружује и да земљу која им је заједничка доживљавају на посебан начин, додајући јој онај свој индивидуали део стварајући свој сопствени свет у мултикултурној земљи каква је Аустралија данас.

Џорџ Барчет, коме је зидно сликарство специјалност, представо се са четири слике великог и средњег формата рађених уљем на платну и комбинованом техником, са променама боја од изразитих до сведених. Гордон Сајрон, као најважнији представник урбане абориџинске уметности Аустралије, својим уљима на платну, средњег формата, дочарава тежак живот Абориџина од Инвазије до данас. Илза Барчет, на својој слици великог формата повезује различите медије и технике а богатство материјала значајно доприноси њеном уметничком изразу. Мај Ли Тај, уметница која је пореклом из Вијетнама, својим радом изражава негодовање због расне поделе и зато су примарне боје на њеним сликама четири основне боје коже, које осликава уљима на платну средњег формата. Петер Шел, својим пејзажима, осликаним уљем на плочи малих формата, приказује са јединственом прецизношћу и посебним осећајем за естетику своје окружење, редак део зелене Аустралије.

Музички програм у којем су посетиоци тада могли да уживају, заслужан је дуо виолина који су чиниле професорке Музичке школе „Живорад Грбић“ из Ваљева,Александра Миливојевић и Вида Вукелић, а извеле су „Сонату за две виолине“, први и други став, опус 60 ц-мол, чешког аутора Јана Зденека Бартоша. А потом су одсвирале Моцартову „Сонату за две виолине“, први став, опус 70, ц-дур.

Изложба младе аустралијске уметнице Натали Мекарти под називом „Аустралијски пејзажи“ отворена је 10.маја 2011.године у Интернационалном уметничком студију „Радован Трнавац Мића“ и том приликом приказано је 25 радова малог и средњег формата рађених на плочи и платну уљаним бојама и акварелом.

Натали Мекарти је рођена 1974. год. у Сиднеју где је 1999. год завршила Националну уметинчку школу – сликарски одсек и од тада излаже групно и самостално. Прву самосталну изложбу је имала 2007.год. и тада је представила своја прва дела пустињских пејзажа Аустралије. Данас живи и ради у Сиднеју, као сликар и као модератор у уметничком студију са људима са инвалидитетом. Добитник је више награда, али како каже, најдража јој је награда за Јавно сликање – сликање на стенама.

Слике које су љубитељи уметности могли да виде изражавају јединствене призоре промене светлости у безводном делу Аустралије, окер боја која преовладава на њеним сликама приказује пустињску област и специфичну боју која је јединствена за аустралијске пределе.

Приликом отварања изложбе, публици су се представиле ученице Музичке школе “Живорад Грбић” из Ваљева, Љубица Милутиновић-флаута и Јелена Лукић-гитара, које су прво у дуету извеле нумеру “Павана” коју је написао Габријел Форе а потом се представила Зорана Матић ученица другог разреда Средње музичке школе, одсек флаута, која је одсвирала “Капричо” од Кргина. И за крај, као солисту смо имали прилике да слушамо Јелену Лукић која је на гитари извела дело “Дан са мора” од Тарегина.