МИЋА ТРНАВАЦ: „ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УМЕТНИЧКИ СТУДИО ЈЕ УСТАНОВА КОЈА СЕ БАВИ КУЛТУРОМ, А НЕ ПОЛИТИКОМ И ТО СУ ПОЛИТИЧАРИ ДО САДА РАЗМЕЛИ!“МИЋА ТРНАВАЦ: „ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УМЕТНИЧКИ СТУДИО ЈЕ УСТАНОВА КОЈА СЕ БАВИ КУЛТУРОМ, А НЕ ПОЛИТИКОМ И ТО СУ ПОЛИТИЧАРИ ДО САДА РАЗМЕЛИ!“
Поводом значајног јубилеја 20 година постојања Интернационалног уметничког студија, идејни творац ове установе културе, академски сликар Радован Трнавац Мића, био је гост националног аустралијског радија СБС, који је део познате мреже СБС (Special Broadcasting Service). Радио СБС, који се емитује на 74 језика и покрива територију целог аустралијског континента, пренео је тринаестоминутни интервју са нашим сликаром, који је био посвећен не само обележавању две деценије постојања и рада Студија, већ и „јубиларној“ изложби, сарадњи са Амбасадом Аустралије у Београду, као и питањем дугогодишњег опстанка Студија упркос веома тешким временима за културу у Србији.
„Није било лако претходних двадесет година. Ми смо успели у томе јер смо направили сарадњу са културним институцијама широм света и амбасадама и министарствима културе. Ја сам човек који се искључиво бави културом и уметношћу, политика ме уопште не интересује. Заговорник сам да уметност не може да припада политичкој опцији. Упорно се трудим да то објасним људима који се баве политиком и за дивно чудо у Ваљеву су за то имали разумевање претходних 20 година. Ми се као установа бавимо културом, не бавимо се политиком, не припадамо политичким партијама, што су очигледно људи из политике до сада разумели“, рекао је Мића Трнавац.
У интервјуу који је за СБС радио водио новинар Хранислав Николић, Трнавац је истакао да „култура и уметност једног народа искључиво припадају том народу, а не политичким институцијама и одређеним групацијама“. „То је народна ствар. Култура и уметност као дивна презентација једне нације и једног народа итекако припадају народу и не могу никако бити политички обојени. Потом, припадају и осталом делу света и на тај начин се људи спајају“, нагласио је Трнавац.
За две деценије постојања у Интернационалном студију излагало је преко 300 уметника са свих меридијана. Прикупљена је колекција која броји 232 уметничка дела и то је сигурно једна од најзначајнијих колекција савременог интернационалног стваралаштва на Балкану.
На питање водитеља да се присети неке од изложби, Трнавац није желео ниједну посебно да издвоји, јер су му све пођеднако биле значајне, као и да сматра да је Студио омогућио „довољно информација људима који воле уметност“.
Водитељ и саговорник интервјуа осврнули су се и на поставку „јубиларне изложбе“, у оквиру које публика може да види и уметничко дело чији је аутор абориџинска уметница из Аустралије Селина Нумина. То њено дело селектовано за „јубиларну поставку“, поклоњено је Студију 2010. године после изложбе „Абориџинска уметност“, коју је отворила тадашња амбасадорка Аустралије у Београду госпођа Хелена Стадерт, са којом је, како је истакао Трнавац, Студио имао изузетну сарадњу.
Галериста из Аустралије, господин Тери Катклиф и тадашња амбасадорка Аустралије у Београду госпођа Хелена Стадерт
Говорећи да је до сада било четири изложбе уметника из Аустралије и да је овдашња публика, захваљујући тим изложбама у Студију, имала прилику да види аустралијску уметност од домородачке, преко класичне до постмодерне уметности, Мића Трнавац је истакао да је изложба Абориџина изазвала велико интересовање публике, да је продужавана чак два пута и да је свакако била културни догађај године.
„За припрему те изложбе смо имали проблем што нико није хтео да осигура слике Абориџина, јер се иначе уметничка дела абориџинских уметника у Њујорку продају за више од 100.000 долара. Замислите сад ситуацију у којој ви имате 18 абориџинских уметника и треба да осигурате више од двадесет њихових слика! Ко то може у Србији? Галериста из Аустралије, господин Тери Катклиф је прихватио ту одговорност на себе и захваљујући њему смо имали тако вредну и значајну изложбу у Ваљеву, Србији и Европи“, казао је Трнавац.
Он је приликом овог интервјуа рекао да има искрену жељу да у Студију буде отворена изложба америчких индијанаца, али да је за сада доста потешкоћа које морају да се реше да би се та идеја реализовала.